Mnogi nutricionisti će preporučiti da vežbate intenzivnije i da unosite manje kalorija.
Pogrešno!
Nije svaka kalorija ista. Kalorija loših ugljenih hidrata nije ista kao kalorija dobrih ugljenih hidrata, loš protein nije isti kao dobar protein, a glukoza, na kojoj živi superiorni ljudski mozak, nije isto što i veštački fruktozni šećer.
Šećer – odmah povezujemo s nečim slatkim. Prema Kinezima, slatkoća je jedan od ukusa koji su potrebni kako bismo održali balans u organizmu.
Jedemo ga od ranog djetinjstva, navikli smo na njegov ukus. Dosta nas ulazi u pravu ‘krizu’ ako dnevno ne pojedemo nešto slatko.
E, baš ovu našu slabost prepoznale su mnoge multinacionalne kompanije te nam ponudile mnoštvo proizvoda u kojima ključnu ulogu ima baš šećer.
Šećer je magično i tajno sredstvo njihove mega zarade.
On je esencijalni dodatak u skoro 99% rafinisanih proizvoda, kojima su pretrpane police supermarketa.
Kečap, umak za špagete, gotove supe, hleb, gotova jela, gazirani napici, dečja hrana, namirnice životinjskog porekla u sušenom obliku, mnoštvo upakovanih mešavina žitarica, voćni jogurti…
Lista nema kraja, a svi imaju jednu zajedničku stvar – sadrže šećer!
On je tu da zadovolji naš ukus, podigne želju da isti proizvod ponovno kupimo, ali i da ga zavole i naši najdraži.
I uspeva u tome, nažalost, jer smo svi, bez obzira na godine i pol, svi podjednako ranjivi kad je o šećeru reč.
Ne čudi stoga što posljednjih godina vodeći svetski naučnici ‘prstom’ pokazuju na šećer i navode ga kao glavnog krivca što su cele nacije postale bolesne.