Tretman u aromaterapiji
Tretman u aromaterapiji sastoji se od razgovora sa doktorom u kome se upoznajemo sa stanjem pacijentovog organizma.
Nakon razgovora i pregleda pacijentu se predlažu odgovarajuće terapije zasnovane na holističkim principima, individualno odredjen odgovarajući tretman primene eteričnih ulja koji podrazumeva:
- Aromamasaža u ordinaciji u proseku dva puta nedeljno
- Preporuka mešavine eteričnih ulja, individualna za primenu u kućnim uslovima u vidu inhalacija, kupki, kompresa… ili u kombinaciji sa drugim terapijskim procedurama koje se primenjuju u ordinaciji iz domena kvantne medicine, estetske biokibernetske jonske terapije…
Evaluacija postignutih rezultata se vrši jednom mesečno.
Aromaterapija – primena eteričnih ulja
- Eterična ulja u aromaterapiji deluju na unapređene zdravlja.
- Svojim mirisima utiču na mentalno-emotivnu sferu, tako što poboljšavaju raspoloženje, smiruju prenadražene nerve, imaju antistres učinak, olakšavaju lakše oblike depresije, nesanicu…
- Podstiču regeneraciju kompletnog našeg biosistema, eliminaciju toksina iz organizma, jačaju imunitet tako sto dovode kiseonik u tkiva. Imaju veliko baktericidno i antivirusno dejstvo u suzbijanju infekcija otpornih na metode konvencionalne medicine. Na taj način redovnom upotrebom esencijalni ulja imunom sistemu olakšavaju suprotstavljanje mnogim štetnim mikroorganizmima sa kojima svakodnevno dolazimo u kontakt…
- Farmakološki deluju na tkiva, organe, hormonski i nervni sistem. Primenjuje se u ublažavanju tegoba kod PMS-a (predmenstrualnog sindroma) i u menopauzi. Takođe mogu olakšati glavobolje, bolove u mišićima i zglobovima, disajne smetnje kao što su prehlade, kašalj, bolesti sinusa i glavobolje, ublažavaju tegobe sa varenjem, pomažu kod problema sa kožom i dr…
Koncentrovano biljno carstvo prirode u službi ljudskog zdravlja
Aromaterapija je stara hiljadama godina, iako je tek u dvadesetom veku postala zakonom regulisana grana alternativne medicine.
Od kineske tradicionalne medicine, preko Egipćana, Persijanaca, Rimljana i Grka, sva blagodat prirodnih ulja i mirisa stigla je i do nas.
Najstariji zapis o aromaterapiji je delo Pedanijusa Dioskoridesa (I vek n.e.), De materia medica koje je narednih šesnaest vekova služilo kao izvor botaničkih imena i farmaceutskih pojmova.
Osnivačem moderne aromaterapije smatra se francuski hemičar Rene Moris Gatefos (Rene Maurice Gattefosse), koji je 1928. uveo ne samo pojam aromaterapije nego i njenu primenu u medicinske svrhe.
Od kraja prošlog veka do danas neprestano raste interesovanje za aromaterapije – primenuesencijalnih (eterično-etarskih) ulja u terapeutske, kozmetičke i aromatične svrhe, zahvaljujući njihovim izuzetnim svojstvima.
Etarska ulja predstavljaju najkoncetrovaniji oblik lekovite energije biljke koji se dobija destilacijom ili ceđenjem cvetnih plodova, listova, kore stabljike i semena biljke. Ne deluju samo na jednu oblast, jedan organ ili problem i tip tegoba, već je njihovo dejstvo često višestruko i svestrano. Nema loših nuspojava, jer ulja uništavaju štetne klice ali ne oštećuju tkiva i organe. U organizam se dovode na dva načina: disajnim putevima i kroz kožu. Koriste se za inhalacije, u kupkama, u mešavinama za masažu, za negu lica i tela, za lokalno utrljavanje, u kompresam.
Delovanja aromaterapije na organizam
Mirisi koji se koriste u aromaterapijama imaju pozitivne psihološke i emocionalne uticaje na smirivanje i uravnoteženje uma, duha i tela. Prilikom inhalacije iz receptora u nazalnoj sluznici generiše se impuls koji preko prvog kranijalnog nerva zaduženog za miris (nervus olfactorius) stiže u limbički sistem. Kada se eterično ulje nanosi na kožu (topikalna primena), ono nakon šest minuta dospeva u krv, dalje probija moždanu barijeru i dospeva do limbičkog sistema.
Unutar mozga nalazi se osećajni mozak, istinski ‘mozak u mozgu’. On ima drugačiju arhitekturu, različitu ćelijsku organizaciju i, čak biohemijska svojstva različita od ostatka ‘neokorteksa’ – najrazvijenijeg dela mozga u kome je centar za govor i mišljenje. U stvari, osećajni mozak često funkcioniše nezavisno od neokorteksa. Osećajni mozak, sa svoje strane, kontroliše sve što upravlja psihološkom stabilnošću kao i velikim delom fiziologije tela: funkcionisanjem srca, arterijskim pritiskom, hormonima, probavnim sistemom i čak imunim sistemom.
