Upotrebom farmeceutskih antibiotika često remetimo normalan rad digestivnog trakta jer uz patogene bakterije, antibiotici uništavaju i milione dobrih bakterija koji su neophodni za pravilan rad probave. Antibioticima ometamo i rad imuniteta i on ne uspeva sam da se izbori sa mnogim infekcijama.
Isprobajte ovih 5 prirodnih antibiotika koji nisu štetni za zdravlje i koji predstavljaju veoma korisne darove iz prirode.
1. Beli luk
Beli luk se vekovima koristi u medicinske svrhe. Sadrži prirodan antibiotik, poseduje antivirusna, antifungalna i antimikrobna svojstva, pomaže u eliminisanju štetnih bakterija i štiti organizam. U tradicionalnoj medicini koristi se za lečenje organa za disanje, oboljenja srca i krvnih sudova, glavobolje, bolesti organa za varenje, crevnih parazita, kožnih bolesti.
2. Propolis
Jetra je najvažniji metaboliči organ u telu. Kada je ona preopterećena, telo se teško oslobađa od toksina i masti. Srećom, postoje brojne namirnice koje podstiču prirodan proces čišćenja jetre.
Ovih 10 namirnica će vam pomoći da očistite i regenerišete jetru kao i da uspostavite njeno zdravo funkcionisanje. Preporučujemo ishranu po testu intoleranije kako biste otkrili koje vam namirnice najviše odgovaraju, optimalan režim ishrane i balansiran unos ovih namirnica.
1. Jabuke
Jabuke su bogate pektinom, koji pomaže telu da se očisti i otpusti toksine iz digestivnog trakta. 
2. Avokado
Verovatno već znate koliko je zeleni čaj dobar za celokupno zdravlje organizma, a naročito za detoks i mršavljenje.
Trenutno najveći trend u svetu čaja predstavlja Mača zeleni čaj. U odnosu na zeleni čaj, mača ima više “travkast” ukus i malo gorči. Sprema se od usitnjenih listova biljke.
Istorija i japanska tradicija mača čaja
Beli, zeleni, ulong i crni čaj dobijaju se od biljke Camellia sinensis, koja potiče sa jugozapada Kine.
805. godine pre nove ere, japanski monasi preneli su iz Kine u Japan listove biljke, kao i ritual pravljenja i ispijanja čaja.
Pre žetve, biljke su se prekrivale tkaninom i na taj način se podsticao rast listova, jačao ukus i poboljšavala tekstura biljke. Biljke su se ručno brale, stavljale pod paru i sušile, a zatim čuvale na hladnom mestu kako bi ukus bio intenzivniji. Ovako osušeni listovi su se usitnjavali da bi se dobio prah fine teksture. Ova tradicija pravljenja mešavine čaja, ostala je
Kako jedna kašika chia semena dnevno utiče na stomak, mozak i srce?
28 grama čija semenki sadrži 138 kalorija, 8 grama masti, 12 grama ugljenih hidrata, 10 grama vlakana i 5 grama proteina. Jedna kašika dnevno obezbeđuje 18 odsto dnevnih potreba kalcijuma, 27 odsto fosfora, 30 odsto mangana i nešto manju količinu kalijuma, cinka i bakra. Chia semenke sadrže omega-3 masne kiseline koje su važne za zdravlje mozga, kože i kardiovaskularni sistem, za regulaciju apetita i poboljšanje raspoloženja. Seme telo snabdeva vitaminima A, B, D i E, brojnim mineralima i antioksidantima.
Chia seme za mozak
Čija semenke predstavljaju najveći izvor Omega 3 masnih kiselina, koje su od izuzetne važnosti za mozak. Omega 3 masne kiseline nalaze se u ribljem ulju, lanenom semenu, semenkama kivija i čija semenkama.
Chia seme za varenje
Čija semenke su odlične za sistem za varenje, pružaju dovoljnu količinu vlakana i samim tim predstavljaju veoma dobar probiotik. Tokom varenja čija semenke postaju gelaste teksture. Ovaj proces pretvaranja u stanje želea nastaje zbog visokog sadržaja
Arterije i krvni sudovi zaduženi su za prenos krvi bogate kiseonikom, od srca do ostatka tela. Zdrave arterije su jake, savitljive i elastične. Međutim, kada su arterije zakrčene moguća je pojava ateroskleroze koja je jedna od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti. Simptomi zakrčenih arterija zavise od tipa arterija koje su ugrožene.
Šta uzrokuje blokadu arterija?
Kada se u unutrašnjem zidu arterije sakupljaju masne supstance, holesterol, delovi mrtvih ćelija i kalcijuma može doći do ateroskleroze koja može da izazove oštećenja i toliko da istanji zidove arterija, da može doći do njihovog pucanja. Uzroci ateroskleroze mogu biti:
- duvanski dim
- visok krvni pritisak
- tip 1 i 2 dijabetes
- insulinska rezistencija
- manjak kretanja
- gojaznost
- hronični upalni procesi u telu
- infekcije
- artritis
Voda je esencija života, čini 2/3 našeg tela i veoma je važno da je konzumiramo u određenoj količini. Kada unosimo dovoljno tečnosti, regulišemo krvni pritisak, temperaturu tela, pospešujemo varenje i pomažemo zglobovima i mišićima.
Kako možete da ostanete hidrirani tokom leta?
- Pijte dovoljno tečnosti – Količina vode koja nam je potrebna zavisi od mnogih faktora – godišnjeg doba, fizičke aktivnosti, naših godina. Nećete pogrešiti ako dnevno unesete bar 8 čaša vode u organizam.
- Ako volite limetu, limun, pomorandže, krastavac ili bobičasto voće, dodajte u svežu vodu nekoliko komada neprskanog voća ili povrća i napravite osvežavajući i zdrav napitak pun vitamina i minerala.
- Pre obroka popijte čašu vode da ne biste uneli više hrane nego što vam je potrebno.
- Držite se vode. Sokovi i čajevi će vam pomoći da ostanete hidrirani, ali su puni veštačkih zaslađivača, šećera i kofeina. Bilo bi dobro da ih zamenite ceđenim sokovima ili detoks vodom.
- Hidrirajte se hranom. 70-80% vašeg unosa tečnosti
Određene namirnice mogu da izazovu zapaljenske reakcije u organizmu i da izazovu probleme kardiovaskularnog sistema i sistema za varenje, hronični umor, nedostatak energije i ubrzano starenje. Sada je pravo vreme da smanjite unos ovih namirnica kako biste sprečili mnoge bolesti.
1. Zasićene masti
Zamenite puter ili pavlaku za kuvanje sa maslinovim uljem i drugim uljima bogatim omega 3 masnim kiselinama. Smanjite unos crvenog mesa i mlečnih proizvoda.
2. Trans masne kiseline
Trans masti takođe povećavaju inflamaciju u organizmu. Izbegavajte prženu hranu, kupovne pite, kekseve i krekere. 
3. Šećer
Šećer u ljudskom telu aktivira vlastite metaboličke putanje koje postaju „neregulisan saobraćaj”. Drugim rečima, što više šećera jedemo, to ga efikasnije naš organizam apsorbuje, a što ga više apsorbuje, to mu veću štetu nanosi. Kako vreme prolazi, postajemo sve osetljiviji na šećer i izloženiji njegovim toksičnim dejstvima.
4. Kukuruzni sirup
Proizvođači su počeli da prelaze sa saharoze na kukuruzni sirup sedamdesetih godina prošlog veka, kada su otkrili da kukuruzni sirup nije samo jeftinije napraviti, već i da je za oko 20 odsto slađi od kl
Detoksikacija, ili čišćenje organizma, pomaže našem telu da povrati prirodnu ravnotežu. Mnogi ljudi govore o tome da im je čišćenje pomoglo da vrate energiju, koncentraciju i vitalnost.
Čajevi su odlični za eliminisanje toksina iz organizma. Ovi čajevi će eliminisati toksine, očistiće kožu, pokrenuće metabolizam i podići energiju celog organizma. Delimo sa vama 3 napitka sa kojima možete da počnete dan. 
Limun jača imunitet i pun je vitamina C. Čisti organizam, podstiče varenje, alkalizuje organizam i pomaže kod mršavljenja. 
Jabukovo sirće je odlično za otklanjanje hroničnog umora i glavobolje. Čisti kožu i ubrazava metabolizma a samim tim i podstiče mršavljenje. 
O kurkumi smo pisali u jednom od prethodnih teksto
Da li patite od zapušenog nosa, kijanja, curenja nosa?
Da li imate crvenilo kože, svrab, astmu?
Da li vam se dešava da vas svrbi nepce ili vam se pojavljuju različiti osipi po koži?
S prolećem stižu i stalni i dosadni pratioci – alergije. Dok neki uživaju u prolećnim šetnjama kroz parkove i pored obala reka, drugima život zagorčavaju polen i „mace“ kojih u ovo doba godine ima u izobilju. Jedina odbrana od ove dosade jeste da se izbegavaju alergeni, glavni krivci za kijanje, kašljanje, crvenilo očiju i otežano disanje. A to u proleće nije nimalo lako izvesti.
Najčešći alergeni
- grinje
- polen
- dlaka mačaka, pasa i drugih životinja
- perje
- namirnice kao što su kikiriki, jaja, soja, kravlje mleko,mlečni proizvodi i plodovi mora
Hronični zapaljenski procesi u organizmu značajno utiču na mentalno zdravlje, raspoloženje i ponašanje. 2012. žurnal Neuropsihofarmakologije je objavio jednu studiju u kojoj se navodi da su kod pacijenata sa depresivnim stanjima pronađeni povišeni markeri inflamacije, uključujući citokine i proteine akutne faze. Zapaljenski citokini utiču na neuroendokrinu funkciju, uključujući i amino oksidazu, preoblikovanje sinapsi i nervnih kola u mozgu koji regulišu raspoloženje i to ih povezuje sa razvojem depresije. Psihosocijalni stres, ishrana, gojaznost, neravnoteža između regulatornih i inaflamatornih T ćelija takođe podstiču zapaljenske reakcije u organizmu. Regulisanjem upravo ovih faktora možemo da utičemo na tok i razvoj depresivnog stanja.
Inflamacija i depresija
Depresivna stanja su jednim delom pokušaj tela da se zaštiti od inflamatornog odgovora. Depresivni simptomi koji su povezani sa hroničnim zapaljenskim reakcijama u telu uključuju sporo razmišljanje, slabo reagovanje, promenjenu percepciju i metaboličke promene. Zapaljenski imuni citokini u krvi – CRP, interleukin-1 (IL-1), int